Bidej}i priznavaweto na vrodenoto dostoinstvo, i na ednakvite i neotu|ivi prava na site ~lenovi na ~ove{tvoto se temelite na slobodata, pravdata i mirot vo svetot.

Bidej}i nepo~ituvaweto i omalova`uvaweto na ~ovekovite prava rezultiraa so varvarski postapki {to pretstavuvaat navreda na ~ovekovata sovest i bidej}i sozdavaweto na svet vo koj lu|eto }e ja u`ivaat slobodata na govor i ubeduvawe i }e bidat oslobodeni od stravot od vojna i siroma{tija, se proglasuva kako najgolem ideal na site lu|e;

Bidej}i e su{testveno ~ovekovite prava da bidat za{titeni so zakon, a ~ovekot da ne bide prinuden posleden izlez da bara vo pobunata protiv tiranijata i ugnetuvaweto;

Bidej}i e su{testveno da se unapreduva razvojot na prijatelskite odnosi me|u narodite;

Bidej}i narodite na Obedinetite nacii so Povelbata ja potvrdija nivnata verba vo osnovnite ~ovekovi prava, vo dostoinstvoto i vrednosta na ~ovekovata li~nost i vo ednakvite prava na ma`ite i `enite i se odlu~ija da go potpomagaat op{testveniot napredok i podobrite `ivotni standardi vo uslovi na pogolema sloboda;

Bidej}i zemjite - ~lenki se obvrzaa da go izdignuvaat univerzalnoto po~ituvawe i sledewe na ~ovekovite prava i slobodi, vo sorabotka so Obedinetite nacii;

Bidej}i op{toto razbirawe na ovie prava i slobodi e od najgolemo zna~ewe za celosno sproveduvawe na nivnata zalo`ba;

Sega, zatoa,

Generalnoto sobranie

Ja proglasuva ovaa Univerzalna deklaracija na ~ovekovite prava kako op{t standard, {to treba da go dostignat site lu|e i nacii, i za taa cel sekoj poedinec i sekoj organ na op{testvoto sekoga{, imaj}i ja na um ovaa Deklaracija, }e se stremat preku podu~uvawe i obrazovanie da go promoviraat po~ituvaweto na ovie prava i slobodi i preku progresivni nacionalni i me|unarodni merki }e obezbeduvaat nivno op{to i efikasno priznavawe i po~ituvawe i me|u narodite na zemjite - ~lenki i me|u narodite na teritoriite pod nivna jurisdikcija.

^len 1

Site ~ove~ki su{testva se ra|aat slobodni i ednakvi po dostoinstvo i prava. Tie se obdareni so razum i sovest i treba da se odnesuvaat eden kon drug vo duhot na op{to ~ove~kata pripadnost.

^len 2

Site prava i slobodi navedeni vo ovaa Deklaracija im pripa|aat na site lu|e, bez ogled na nivnite razliki, kako {to se: rasa, boja, pol, jazik, religija, politi~ko ili drugo ubeduvawe, nacionalno ili op{testveno poteklo, sopstvenost, ra|awe, ili drug status.

Natamu, nema da se zema predvid politi~kiot, pravniot ili me|unarodniot status na zemjata ili teritorijata na koja i pripa|a liceto, bez razlika dali zemjata e nezavisna, pod staratelstvo, bez samoupravna vlast ili pod kakov i da e drug oblik na ograni~uvawe na nejziniot suverenitet.

^len 3

Sekoj ima pravo na `ivot, sloboda i sigurnost.

^len 4

Nikoj nema da bide rob ili pot~inet, ropstvoto i trgovijata so robovi }e bidat zabraneti vo site nivni formi.

^len 5

Nikoj nema da bide podlo`en na tortura ili na surov, nehuman ili poni`uva~ki tretman ili kazna.

^len 6

Sekoj ima pravo nasekade da bide priznaen kako li~nost pred zakonot.

^len 7

Site lu|e se ednakvi pred zakonot i na site im pripa|a, bez nikakva diskriminacija, ednakva za{tita so zakon. Na site im pripa|a ednakva za{tita od kakva i da e diskriminacija, {to e vo sprotivnsot na ovaa Deklaracija i od kakvo i da e pottiknuvawe na takva diskriminacija.

^len 8

Sekoj ima pravo na efikasni pravni lekovi pred nadle`nite nacionalni sudovi za dela {to gi kr{at osnovnite prava {to mu pripa|aat spored ustavot ili zakonot.

^len 9

Nikoj ~ovek nema da bide podlo`en na proizvolno apsewe, pritvor ili progonuvawe.

^len 10

Sekoj ima potpolno ednakvo pravo na pravedno i javno sudewe pred nezavisen i nepristrasen sud, pri odreduvaweto na negovite prava i obvrski i vo uslovi na kakvo i da e krivi~no obvinenie protiv nego.

^len 11

1. Sekoj obvinet za krivi~no delo ima pravo da se pretpostavuva deka e nevin se dodeka ne se doka`e negovata vina vo soglasnsot so zakon i na javno sudewe, na koe toj gi ima site garancii neophodni za negovata odbrana.

2. Nikoj nema da se smeta za vinoven za koe i da e krivi~no delo poradi dejstvo ili propust, {to ne pretstavuvale krivi~no delo spored nacionalnoto ili me|unarodnoto pravo vo vremeto koga toa bilo storeno. Isto taka, ne smee da se izre~e kazna pogolema od onaa {to se primenuvala vo vremeto koga bilo storeno krivi~noto delo.

^len 12

Nikoj nema da bide izlo`en na proizvolno vme{uvawe vo negoviot privaten i semeen `ivot, domot ili prepiskata, nitu pak na napadi vrz negovata ~est i ugled. Sekoj ima pravo na pravna za{tita od takvoto vme{uvawe ili napadi.

^len 13

1. Sekoj ima pravo na sloboda na dvi`ewe i `iveali{te vo ramkite na granicite na sekoja dr`ava.

2. Sekoj ima pravo da ja napu{ti zemjata, vklu~uvaj}i ja i negovata sopstvena zemja, kako i da se vrati vo svojata zemja.

^len 14

1. Sekoj ima pravo vo druga dr`ava da bara i da u`iva azil poradi progonuvawe.

2. Lu|eto ne mo`at da se povikaat na ova pravo vo slu~aj na progonuvawe {to proizleguva od nepoliti~ki zlostorstva ili od dejstvija {to se sprotivni na celite i na~elata na Obedinetite nacii.

^len 15

1. Sekoj ima pravo na dr`avjanstvo.

2. Nikomu ne smee proizvolno da mu bide odzemeno negovoto dr`avjanstvo, nitu pak }e mu se porekne pravoto da go promeni dr`avjanstvoto.

^len 16

1. Polnoletnite ma`i i `eni, bez nikakvi ograni~uvawa vrz osnova na rasata, nacionalnosta ili religijata, imaat pravo da stapat vo brak i da osnovaat semejstvo. Nim im pripa|aat ednakvi prava pred brakot, za vreme na brakot i po negovoto raskinuvawe.

2. Brakot }e se sklu~i samo so slobodna i celosna soglasnost na idnite bra~ni drugari.

3. Semejstvoto e prirodna i osnovna }elija na op{testvoto i ima pravo na za{tita od strana na op{testvoto i dr`avata.

^len 17

1. Sekoj ~ovek ima pravo na sopstvenost, kako samostojno, taka i zaedno so drugi.

2. Nikoj nema da bide proizvolno li{en od negovata sopstvenost.

^len 18

Sekoj ima pravo na sloboda na mislata, sovesta i religija. Ova pravo ja vklu~uva i slobodata - ~ovekot da ja promeni svojata religija ili ubeduvawe, kako i slobodata - ~ovekot, individualno ili vo zaednica so drugi lu|e, privatno ili javno, da ja manifestira svojata religija ili ubeduvawe preku podu~uvawe, praktikuvawe, odr`uvawe slu`bi ili obredi.

^len 19

Sekoj ima pravo na sloboda na mislewe i izrazuvawe. Ova pravo ja vklu~uva i slobodata da se zastapuva odredno mislewe bez nikakvo vme{uvawe i da se baraat, da se primaat i da se davaat informacii i idei preku mediumite i bez ogled na granicite.

^len 20

1. Sekoj ima pravo na sloboda na mirni sobiri i zdru`uvawe.

2. Nikoj ne mo`e da bide prinuden da ~lenuva vo nekoe zdru`enie.

^len 21

1. Sekoj ima pravo da u~estvuva vo upravuvaweto so negovata zemja, neposredno ili preku slobodno izbrani pretstavnici.

2. Sekoj ima pravo na ednakov pristap kon javnite slu`bi vo negovata zemja.

3. Voljata na narodot }e bide osnovata na vlasta, voljata na narodot }e se izrazuva na povremeni i avtenti~ni izbori, {to }e se odr`uvaat, so univerzalno i ednakvo pravo na glas i so tajno glasawe ili spored soodvetnite proceduri na slobodno glasawe.

^len 22

Sekoj, kako ~len na op{testvoto, ima pravo na socijana sigurnost i ima pravo da gi ostvaruva svoite ekonomski, socijalni i kulturni prava, nedelivi od negovoto dostoinstvo i slobodniot razvoj na negovata li~nost, i toa preku nacionalni napori i me|unarodna sorabotka i vo soglasnost so poredokot i potencijalite na sekoja dr`ava.

^len 23

1. Sekoj ima pravo na rabota, sloboden izbor na rabotno mesto, pravedni i povolni uslovi za rabota i za{tita od nevrabotenost.

2. Sekoj, bez kakva i da e diskriminacija, ima pravo na ednakva plata za ista rabota.

3. Sekoj koj raboti ima pravo na praveden i soodveten nadomestok {to nemu i na negovoto semejstvo }e im obezbedi dostoinstven `ivot, a koj nadomestok }e bide nadopolnet, do kolku e neophodno, so drugi sredstva na socijalna za{tita.

4. Sekoj ima pravo da osnova i da se za~lenuva vo sindikati zaradi za{tita na negovite interesi.

^len 24

Sekoj ima pravo na odmor i slobodno vreme, vklu~uvaj}i gi tuka i razumnoto ograni~uvawe na rabotnoto vreme i pravoto na povremen platen odmor.

^len 25

1. Sekoj ima pravo na `ivoten standard {to nemu i na negovoto semejstvo }e im obezbedi zdravje i dobrobit, vklu~uvaj}i hrana, obleka, `iveali{te i medicinska gri`a i neophodni socijalni uslugi, i pravo na osiguruvawe vo slu~aj na nevrabotenost, bolest, invalidnost, vdovstvo, starost ili vo drug slu~aj na nedostato~ni sredstva za `ivot poradi okolnosti {to se nadvor od negovata kontrola.

2. Na majkite i na decata im pripa|aat posebna gri`a i pomo{. Site deca, bez ogled na toa dali se vonbra~ni ili ne, }e ja u`ivaat istata socijalna za{tita.

^len 26

1. Sekoj ima pravo na obrazovanie. Obrazovanieto }e bide besplatno, barem na nivo na osnovno obrazovanie. Osnovnoto obrazovanie }e bide zadol`itelno. Tehni~koto i stru~noto obrazovanie }e bidat op{to dostapni, a pristapot kon visokoto obrazovanie }e bide dostapno za site vrz osnova na zaslu`enite ocenki.

2. Obrazovanieto }e bide naso~eno kon celosniot razvoj na ~ovekovata li~nsot i kon zajaknuvawe i po~ituvawe na ~ovekovite prava i osnovni slobodi. So nego }e se unapreduva razbiraweto, tolerancijata i prijatelstvoto me|u site narodi, rasni i religiozni grupi i }e se unapreduvaat aktivnostite na Obedinetite nacii za odr`uvawe na mirot.

3. Roditelite imaat prvenstvenoto pravo da go izberat vidot na obrazovanieto {to }e im bide dadeno na nivnite deca.

^len 27

1. Sekoj ima pravo slobodno da u~estvuva vo kulturniot `ivot na zaednicata, da u`iva vo umetnosta i da go spodeluva nau~niot napredok i negovite blagodeti.

2. Sekoj ima pravo na za{tita na moralnite i materijalni interesi {to proizleguvaat od koe i da e nau~no, literaturno ili umetni~ko delo, ~ij avtor e toj.

^len 28

Sekoj ima pravo na op{testven i me|unaroden poredok, vo koi pravata i slobodite navedeni vo ovaa Deklaracija mo`at da bidat celosno realizirani.

^len 29

1. Sekoj ima dol`nosti kon zaednicata vo koja edinstveno e vozmo`en slobodniot i celosen razvoj na negovata li~nost.

2. Pri koristeweto na svoite prava i slobodi, sekoj ~ovek }e podle`i samo na takvi ograni~uvawa, kakvi {to se opredeleni so zakon, so edinstvena cel da se osigura dol`noto priznavawe i po~ituvawe na pravata i slobodite na drugite i so cel da se zadovolat predmetnite barawa vo vrska so moralot, javniot red i op{tata blagostojba vo edno demokratsko op{testvo.

3. Ovie prava i slobodi vo nitu eden slu~aj ne mo`at da bidat koristeni na na~in {to e sprotiven na celite i principite na Obedinetite nacii.

^len 30

Niedna odredba od ovaa Deklaracija ne mo`e da se tolkuva, kako da i dava kakvo i da e pravo na nekoja dr`ava, grupacija ili poedinec da dejstvuvaat ili da storat nekoj akt so cel za ru{ewe na pravata ili slobodite predvideni so ovaa Deklaracija.